Feed on
Posts
Comments

Oboljenja mitralnog zalistka mogu biti urodjena ili stecena. Ranije su bila nejcesce posledica prebolele reumatske groznice ili endokarditisa. Sa poboljsanjem uslova zivota I ova oboljenja su redja, kao I njihove posledice.
Mitralni zalistak ima dva listica (kuspisa), prednji I zadnji.Od njih polaze niti (horde tendinee) koje povezuju listice sa papilarnim misicima koji se nalaze u levoj srcanoj komori.Ove horde drze kuspise zatvorenim, da se krv tokom istiskivanja iz leve komore u aortu, ne bi vracala u pretkomoru. Sve ove structure zajedno cine tzv. Mitralni aparat.
Kod urodjenih anomalija na mitralnom zalistku dolazi do istezanja hordi sto ima za posledicu njihovo prekidanje I vracanje krvi iz leve komore u pretkomoru (regurgitacija). Moze postojati prolapse jednog ili oba listica mitralne valvule. Samo postojanje prolapse ne znaci I da postoji vracanje krvi. Ono je posledica loseg zatvaranja listica mitralne valvule zbog razlicitih uzroka.
Kod bolesnika sa ishemijskom bolesti srca (suzenje krvnih sudova samog srca) zbog nedovoljne prokrvljenosti ili fibroze nakon prelezanog infarkta, takodje moze doci do prekida hordi I mitralne regurgitacije. Osim toga u bolesnika sa difuznim ostecenjem srcanog misica moze doci do prosirenja mitralnog anulusa I zbog toga nekompletnog zatvaranja mitralnih listica I regurgitacije.
Dugo godina je implantacija vestacke proteze bila najvise primenjivana metoda u hiruskom lecenju obolelog mitralnog zalistka. Danas se sve cesce radi rekonstrukcija mitralnog zalistka umesto njegove zamene. Ova vrsta hirurgije vezana je za francuskog hirurga Alana Carpantiera. Trenutno najveci kardiohiruski centar na svetu, Cleveland Clinic Foundation, USA, uradi 80% rekonstrukcija kod bolesnika sa obolelom mitralnom valvulom. Ovu metodu lecenja u Srbiji uveo sam ja na Institutu za KVB DEDINJE, u Makedoniju I Crnu Goru, kao I u Institut za zdravstvenu zastitu majke I deteta na Novom Beogradu, gde ove operacije radim na deci. Rekonstrukcija je znacajno komplikovanija za hiruski tim od operacije zamene vestackim ili bioloskim protezam, ali ne povecava operativni rizik, nego ga smanjuje.
Vazno je napomenutida bolesnici kojima je uradjena rekonstruktivna hirurgija ne moraju da uzimaju antikoagulantnu terapiju, brze dolazi do oporavka srcanoc misica, a ukoliko je zahvat uradjen na vreme I do smanjivanja dimenzija srcanih supljina.

Leave a Reply